Priključenje evrointegracijama, pre svega Evropskoj uniji, već skoro dve decenije predstavlja zajednički cilj zemalja zapadnog Balkana. S obzirom da se radi o malim privredama, na niskom stepenu ekonomskog razvoja, neophodno je njihovo zajedničko delovanje kroz razne oblike regionalnog povezivanja i integrisanja. Istorijsko nasleđe dalje i bliže prošlosti, često predstavlja ogromnu prepreku razvoju međusobne saradnje ove grupe zemalja i ograničava iskorišćavanje postojećih mogućnosti za njihov brži ekonomski razvoj. Integrisanje zemalja zapadnog Balkana sa ciljem liberalizacije interregionalne trgovine, predstavlja šansu za poboljšanje njihove međusobne saradnje i obezbeđuje osnov za intenzivniju trgovinu sa zemljama Evropske unije. Pretpostavka uspešnoj trgovini, naročito na strani izvoza, jeste konkurentnost domaće robe na inostranom tržištu. To je problem sa kojim se suočavaju sve zemlje zapadnog Balkana zbog razorenih privrednih sistema i niskog nivoa ulaganja u njihovo ozdravljenje. Poboljšanje makroekonomskih performansi zahteva ulaganja u proizvodnju roba i usluga, a u situaciji u kojoj se zemlje zapadnog Balkana nalaze, najpoželjnija ulaganja su u obliku stranih direktnih investicija. Međutim, zbog nepostojanja vladavine prava, neadekvatnog sistema zakonodavstva i nerešenog statusa Kosova, investiciona klima većine zemalja zapadnog Balkana se ocenjuje kao nepovoljna. Članstvo u Evropskoj uniji, predstavlja svim zemljama regiona dobar motiv da koriguju postojeće nedostatke i aktivno pristupe izgradnji bolje budućnosti.
Ključne reči:
ekonomski razvoj, evropska unija, integracija, zemlje zapadnog b alkana. liberalizacija trgovine